Državna uprava - pojam, mesto i uloga
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 21 | Nivo: Visoka poslovna škola, Čačak

SADRŽAJ
Uvod ................................................................................................................ 3
Državna uprava – pojam, mesto, uloga ........................................................... 4
2.1 Razvoj države i društvene misli, i nastanak sociologije .............................................. 4
2.2 Društvo danas i država kao najvažnija ustanova civilizacije ........................................ 8
2.3 Vlast .................................................................................................................. 9
2.4 Državna uprava – pojam i uloga ............................................................................. 10
2.5 Državna uprava u ustavu i zakonu o državnoj upravi republike srbije ........................... 13
Zaključak ......................................................................................................... 20
4. Literatura ......................................................................................................... 21
UVOD
O nastanku ljudskog društva postoje različita shvatanja. Najlogičnije i najubedljivije su evolucionistička teorija koju je izložio Darvin u svojim radovima „Postanak vrsta“ (1859.) i „Poreklo čoveka“ (1874.), odnosno istorijsko-materijalistička teorija koju je izložio Engels u svom radu „Uloga rada u pretvaranju majmuna u čoveka (1876.).Pošto ove teorije objašnjavaju nastanak ljudskog društva u nekim opštim crtama, nastale su i ostale do današnjeg dana brojne dileme u vezi sa ovim teorijama. Uzrok toga su nastajanje brojnih religioznih i mističnih tumačenja nastanka čoveka i ljudskog društva.
U nastanku čoveka i društva postojala su dva bitna procesa, a to su biološko i društveno očovečenje. U procesu biloškog očovečenja čovek se oslobađa životinjskih osobina i formira se kao biološko biće, dok se u procesu društvenog očovečenja čovek formira kao društveno biće. To dakle znači da se povezuje društvenim vezama i da svoja ponašanja usklađuje sa ponašanjem ostalih članova društva. Društvo kao pojam se definiše kao organizovana zajednica ljudi povezanih radom i specifičnim ljudskim delovanjem. Ljudsko društvo je deo prirode i kao takvo podleže nekim opštim zakonitostima kojima podležu i ostale prirodne pojave. Ipak, ono jeste deo prirode, ali različit deo od ostalih delova i kao takvo ima svoja posebna obeležja i specifične zakonitosti.
Najvažnija ustanova civilizovanog društva čija je uloga da zaštiti društveni poredak i usmerava društvene procese jeste država. Ona se zasniva na vlasti koja je osnov njenog funkcionisanja. Cilj svake vlasti je da obezbedi stabilnost i napredovanje jedne države. Jedan od oblika vlasti države jeste državna uprava.
DRŽAVNA UPRAVA –
POJAM, MESTO, ULOGA...
RAZVOJ DRŽAVE I DRUŠTVENE MISLI, I NASTANAK SOCIOLOGIJE
Sociologija je relativno mlada nauka. Kao posebna društvena nauka nastala je sredinom XIX veka. Međutim, to ne znači da i pre pojave sociologije nije bilo određenih razmišljanja o društvu i pojavama u njemu. Istorija socijalne misli pokazuje da su od najranijih perioda postojala određena razmišljanja o društvu. Karakteristično je za ta učenja da nisu bila celovita i koherentna, već parcijalna sa mnogo primesa subjektivizma. Ipak pojedina parcijalna razmišljanja i pojedine ideje iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva i danas zadivljuju svojom zrelošću i ubedljivošću.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]